HidroGea - hidrogeološka rešenja

Hidrogeologija

Voda je na Zemlji odigrala jednu od najznačajnijih uloga u oblikovanju reljefa, denudacije, erozije, sedimentacije i drugim fizičko-geološkim procesima, a takođe i u stvaranju organskog sveta.

Smatra se da je voda hidrosfere bila obavezna, nezamenljiva sredina, u kojoj se vršilo formiranje najsloženijih organskih jedinjenja, koja su u daljem razvoju poslužila kao materijal za izgradnju tela živih bića. Voda je i sada, mada najjednostavnija, količinski dominantna hemijska komponenta svih organizama koji naseljavaju našu planetu.

Hidrogeologija proucava poreklo, prostorni položaj, kretanje, hemijski sastav i fizicke osobine podzemnih voda. Ona, takode, proucava režim podzemnih voda i njihovo bilansiranje, a posebno uslove stvaranja ležišta izdanskih voda i efekte koje stvara krecuci se kroz litosferu.

hidro1

Voda se nalazi u atmosferi, hidrosferi, litosferi i biosferi. Vodu u litosferi izučava nauka koja se zove hidrogeologija.

Hidrogeologija proučava poreklo, prostorni položaj, kretanje, hemijski sastav i fizičke osobine podzemnih voda. Ona, takođe, proučava režim podzemnih voda i njihovo bilansiranje, a posebno uslove stvaranja ležišta izdanskih voda i efekte koje stvara krećući se kroz litosferu.

Zadaci hidrogeologije su sledeći:

  1. 1. pronaći potrebne količine izdanskih voda za:
    • - vodosnabdevanje naselja i industrije
    • - navodnjavanje zemljišta
    • - balneoterapiju
    • - korišćenje geotermalne energije
  2. 2. sacuvati izdanske vode od raznih izvora zagađenja (industrijske otpadne vode)

  3. 3. izvršiti regulaciju izdani radi bezbedne i nesmetane eksploatacije mineralne sirovine, odnosno bezbedne gradnje podzemnih objekata i obezbećenja optimalne vlage poljoprivrednog zemljišta.


Najveći značaj imaju podzemne vode koje se koriste za piće, odnosno vodosnabdevanje naselja. Dnevne potrebe vode za piće u svetu iznose oko 9 x 10¹2; lit. , dok se sve ostale mineralne sirovine eksploatišu u tim količinama ali za godinu dana.

Veliki značaj imaju podzemne vode za biljni i životinjski svet.

Za navodnjavanje 1000 ari potrebno je oko 2000m³ vode.

Za proizvodnju:

  • -1 tone pšenice u zrnu potrebno je 1800m³ vode
  • -1 tone pirinča - 5000m³
  • -1 tone sirovog pamuka -7500m³
  • -1 tone mesa -20000m³ vode

Često se podzemne vode koriste u industriji, gde su značajne za hlađenje mašina ili preradu sirovina. Poznavanje podzemnih voda veoma je značajno u rudarstvu jer utiču na bezbednost rudarenja i cenu izvađene mineralne sirovine, u građevinarstvu naročito pri izgradnji brana, tunela, luka i pri fundiranju stubova za mostovske konstrukcije, pomoću kesona idr.

Nepotpuno poznavanje hidrogeoloških uslova terena otežava rad, povećava cenu i smanjuje bezbednost gradnje.

Bunari-vertikalni vodozahvati

Podzemne izdanske vode kaptiraju se bunarima

Bunari se dele:

  • - Prema načinu izrade na: kopane, bušene i pobijene(utisnute)
  • - Prema dubini na: plitke i duboke.
  • - Prema izdani iz koje zahvataju vodu: na bunare prve izdani, arterske i subarterske.
  • - Prema načinu zahvatanja vode na: horizontalne i vertikalne.

Kopani bunari su najjednostavniji i najčešći tip vodnih objekata, uglavno za potrebe manjih potrošača. Dubina obično iznosi 20m, a maksimalna dubina je 50m, vodonosni sloj iz kojeg se uzima voda ne sme biti plića od 6m.

Bušeni bunari se danas sve više primenjuju. Sa sanitarnog aspekta su bezbedniji od kopanih bunara je mogućnost zagađivanja vode manja. Putem bušenih bunara mogu se eksploatisati kako plitke izdani (20m) tako i veoma duboke vode (i preko 1000m). Najčešće su ovi bunari dubine 150-200m. Bunari se mogu bušiti raznim ručnim ili mašinskim metodama. Na ovaj način se mogu dostići mnogo veće dubine, čak i nekoliko stotina metara. Bušeni bunari se zacevljuju sa cevima (najčešće čeličnim, pocinkovanim, inox, plastičnim i sl). Bušenje bunara započinje sa većim prečnikom, da bi se posle određene dubine nastavilo bušenje dletom manjeg prečnika. Bunar se zacevljuje ugradnjom cevi koja je manjeg prečnika od bušotine. U zoni vodonosnog sloja, zacevljenje bunara se izvodi bunarskim filterskim cevima koje se prave od različitih konstrukcija perforiranih cevi (mostičavi, žičani, slotirani, višeslojni i sl.) , koji omogućavaju da okolna voda ulazi u bunar.

Tipovi filtera

filteri

Donji deo bunarskog zacevljenja (ispod filtera) ima taložnik, najčešće sa konusnim završetkom na donjem delu, radi lakše ugradnje i čišćenja. Prstenasti prostor, između postavljene cevi i bušotine, se popunjava glinovitim tamponom u zoni pune cevi, a šljunčanim granulisanim zasipom u zoni bunarskog filtera.

Tampon od gline ili cementne mase u prstenastom prostoru od površine terena do vodonosnog sloja, ima funkciju nepropustljivog sloja koji sprečava zagađenje bunara.

Bunari se najcešce buše za potrebe:

  • -vodosnabdevanja
  • -melioracije
  • -balneoterapije
  • -sportsko-rekreativne svrhe
  • -industrijske svrhe
  • -termoenergetike i toplifikacije
  • -flaširanja voda

Designed by rokkeo.